Ilustracija: Leonardo da Vinči, „A Star-of-Bethlehem and Other Plants“, oko 1506–1512. godine, pero i mastilo preko crvene krede. Danas se nalazi u Royal Collection Trust, Windsor Castle, Velika Britanija.
Postoje crteži koji prikazuju biljku. A postoje i crteži koji pokušavaju da prikažu ono što biljka jeste. Jedan od najzanimljivijih takvih radova ostavio nam je Leonardo da Vinči. Oko 1506–1512. godine Leonardo je nacrtao studiju poznatu pod nazivom „A Star-of-Bethlehem and Other Plants“ („Zvezda Vitlejema i druge biljke“). Crtež je izveden perom i mastilom preko podcrta crvenom kredom i danas se čuva u zbirci britanske kraljevske porodice, u Royal Collection Trust-u u Vindzoru. Na prvi pogled vidimo samo botaničku studiju. Međutim, što duže posmatramo crtež, sve više postaje jasno da Leonardo nije želeo samo da zabeleži izgled biljke. Želeo je da prikaže njenu unutrašnju prirodu. U središtu kompozicije nalazi se Zvezda Vitlejema (Ornithogalum umbellatum), biljka koju je gotovo četiri veka kasnije dr Edvard Bah izabrao kao jednu od svojih cvetnih esencija. Njeni cvetovi na Leonardovom crtežu prikazani su sa gotovo matematičkom preciznošću. Šest latica, šest prašnika i centralni plodnik tvore skladnu geometriju koja podseća na rozete gotičkih katedrala. To je svet reda. Svet ravnoteže. Svet zakona.
Ali ispod tih cvetova događa se nešto sasvim drugačije. Listovi nisu nacrtani onako kako ih nalazimo u prirodi. Oni se uvijaju, kovitlaju i prepliću poput vrtloga vode. Savijaju se kao da ih pokreće neka nevidljiva sila. Istoričari umetnosti već dugo primećuju da ti listovi više podsećaju na Leonardove studije vodenih vrtloga nego na stvarni izgled biljke.
Zašto? Možda zato što Leonardo nije želeo da prikaže samo spoljašnji oblik biljke. Možda je pokušao da nacrta njenu životnu energiju. Njeno unutrašnje kretanje. Njenu „dušu“. Upravo tu ovaj crtež postaje zanimljiv i za Bahove praktičare. Dr Bah je smatrao da biljke ne deluju prvenstveno hemijskim sastavom, već obrascem energije koji nose. Kada je birao biljke za svoje esencije, posmatrao je njihov karakter, način rasta, odnos prema svetlosti, vodi i prostoru. Posmatrao je ono što je nazivao njihovim kvalitetom.
Leonardo kao da je radio isto. Njegova Zvezda Vitlejema prikazuje dve stvarnosti istovremeno. Jedna je savršena geometrija cveta. Druga je vrtlog života koji se odvija ispod njega. Jedna predstavlja red. Druga iskustvo. Jedna duh. Druga materiju. Možda je upravo zbog toga Zvezda Vitlejema postala jedna od najznačajnijih Bahovih esencija. Jer njena poruka nije bekstvo od života. Naprotiv. Njena poruka je da se kroz haos života može sačuvati unutrašnja geometrija duše. Da se kroz iskustva, gubitke, strahove i promene može zadržati nešto čisto, jasno i netaknuto. Leonardo je to pokušao da prikaže linijom.
Dr Bah je pokušao da prenese kroz cvetnu esenciju. A nama ostaje da zastanemo pred jednim jednostavnim cvetom i zapitamo se: da li u prirodi zaista vidimo samo biljke ili ponekad naslutimo i svetlost koja kroz njih prolazi?