Postoje biljke koje rastu u sigurnosti, zaklonjene od vetra, ukorenjene u stabilnom tlu, u svetu gde se ništa ne menja naglo i gde opasnost dolazi retko. A postoje i one druge, retke i uporne, koje biraju ivicu – mesto gde voda udara, gde se tlo pomera, gde svaka sezona donosi iskušenje opstanka. Mimulus pripada upravo toj drugoj vrsti. On ne raste tamo gde je lako živeti, već tamo gde je neophodno naučiti kako živeti.
Botanička slika Mimulus-a gotovo je filozofska sama po sebi. Nalazimo ga uz brze, bistre potoke, na stenama, uz ivice vodopada, često na mestima gde bi većina biljaka bila odnesena prvom jačom bujicom. Njegove stabljike se lome, poležu, pa se ponovo podižu; njegovo seme odlazi u vodu bez garancije da će opstati; njegovo korenje hvata se za najmanji mogući oslonac. Ipak, uprkos svemu, Mimulus ne samo da opstaje, već se i obnavlja, širi i vraća. Njegova biologija nije biologija sigurnosti, već biologija poverenja.
U tom poverenju krije se i filozofska osnova ovog preparata. Dr Bah nije posmatrao biljke samo kao fizičke organizme, već kao izraze određenih unutrašnjih stanja i principa. Mimulus, u tom smislu, govori o strahu koji ima oblik, koji ima ime, koji se može izgovoriti. To nije nejasna strepnja koja dolazi niotkuda, već vrlo konkretan strah – od bolesti, od bola, od neuspeha, od gubitka, od ljudi, od sveta. To je strah koji ne razara čoveka iznutra na dramatičan način, već ga tiho i uporno ograničava, sužava mu prostor kretanja i utiče na svaki izbor koji pravi.
Psihološki profil Mimulus osobe zato nije dramatičan, već prepoznatljiv u svakodnevici. To su ljudi koji su osetljivi na okolinu, na zvuk, svetlost, reči, raspoloženja drugih. Njihova percepcija je fina, gotovo pojačana, ali upravo zbog toga lako postaje preopterećena. Oni izbegavaju konflikt, traže mir, biraju sigurnost kad god je to moguće, ali istovremeno osećaju da ih taj izbor udaljava od punog života. Strah kod njih nije paralizujući u potpunosti, ali je dovoljno prisutan da stalno utiče na ponašanje, da uvodi oprez tamo gde bi mogla postojati spontanost, i da zadrži čoveka na korak od onoga što bi zaista želeo da uradi.
I tu dolazimo do najvažnijeg obrta u razumevanju Mimulus-a. Površno posmatrano, to je stanje straha. Dublje posmatrano, to je stanje skrivene hrabrosti. Jer Mimulus osobe, za razliku od onih koje strah potpuno blokira, ipak nastavljaju. One osećaju nelagodnost, ali idu dalje; osećaju nesigurnost, ali preduzimaju korake; osećaju strah, ali ne odustaju. Njihova hrabrost nije glasna, nije spektakularna, ali je postojana. Ona je slična biljci koja, iako stalno izložena vodi koja je može odneti, ipak iznova pušta koren i podiže cvet.
Filozofski gledano, Mimulus nas uči jednoj suštinskoj stvari: hrabrost nije odsustvo straha, već sposobnost da se deluje uprkos njemu. Strah, kako je Bah pisao, nema mesto u našem istinskom biću, ali je deo našeg iskustva. On ne treba da bude negiran, već razumevan i prevaziđen. Put prevazilaženja ne vodi kroz borbu protiv straha, već kroz njegovo osvetljavanje – kroz jasno sagledavanje činjenica, kroz uključivanje razuma, kroz pomeranje fokusa sa osećanja na svest. Zato je simbolika žute boje Mimulus-a duboko značajna: ona ukazuje na svetlost intelekta, na sposobnost da se stvari vide jasno, bez uvećavanja i bez umanjivanja.
U praksi, to znači da se u trenutku straha ne traži njegovo trenutno uklanjanje, već prostor u kome možemo da mislimo. Kada se taj prostor pojavi, dolazi i mogućnost izbora, a sa izborom dolazi i sloboda. Mimulus tako ne uklanja opasnost iz sveta, već menja način na koji joj pristupamo. On ne obećava život bez izazova, već život u kome imamo snagu da na izazove odgovorimo.
Na kraju, važno je reći kako mi u B.A.C.H. pristupamo analizi preparata poput Mimulus-a. Ne posmatramo ih kao izolovane simptome niti kao jednostavne etikete tipa ličnosti, već kao dinamične obrasce koji se razvijaju kroz odnos između unutrašnjeg stanja i spoljašnjeg sveta. Analiza se zasniva na tri nivoa: na posmatranju osnovne emocionalne tendencije, na razumevanju načina na koji se ona manifestuje u svakodnevnom životu, i na prepoznavanju njenog potencijala za transformaciju. U tom smislu, Mimulus nije samo „preparat za strah“, već put od osetljivosti ka stabilnosti, od povlačenja ka učešću, od strepnje ka svesnom delovanju. Upravo u tom prelazu, u toj promeni odnosa prema sopstvenom iskustvu, nalazi se njegova prava vrednost.
Individualne konsultacije možete zakazati ovde.