Ponekad nas jedna rečenica prati čitavog dana. Razgovor se odavno završio, a mi ga iznova vodimo u sebi. Smišljamo šta je trebalo da kažemo, preispitujemo tuđe namere, osećamo kako se nezadovoljstvo pretvara u nemir. Drugom prilikom, pred sličnom situacijom, uspevamo da zastanemo, razjasnimo nesporazum ili jednostavno nastavimo dalje.
Šta nam omogućava tu razliku?
Jedan deo odgovora nalazi se u emocionalnoj fleksibilnosti, sposobnosti da prepoznamo svoje osećanje i pronađemo način postupanja koji odgovara trenutku u kojem se nalazimo.
Više mogućnosti za ono što osećamo
Kada smo uznemireni, lako posežemo za poznatim obrascem. Neko se povlači, neko odmah ulazi u raspravu, neko pokušava da sve objasni razumom, a neko se ponaša kao da ga ništa nije dotaklo. Takvi odgovori mogu postati toliko uobičajeni da ih više i ne primećujemo.
Emocionalna fleksibilnost podrazumeva da proširujemo svoje mogućnosti. Ponekad možemo da promenimo okolnosti koje nas opterećuju. Ponekad nam je potreban razgovor, podrška ili jasnije postavljena granica. U drugim situacijama korisno je da preispitamo svoje prvo tumačenje događaja. A postoje i iskustva, poput gubitka, u kojima nam treba vreme da prihvatimo ono što osećamo.
Važno pitanje zato glasi: „Šta mi je sada potrebno i na šta mogu da utičem?“
Šta istraživanja govore o vezi sa telom?
U istraživanju psihološkinje Rebeke Rid, objavljenom 2025. godine, praćene su 162 osobe starije od 60 godina. Ispitivani su doživljeni stres, načini regulacije emocija i pokazatelji upale, mereni na početku i prosečno gotovo sedam meseci kasnije.
Veća raznovrsnost emocionalnih strategija bila je povezana sa slabijom vezom između stresa i kasnijeg nivoa interleukina-6. Bolja opšta sposobnost regulacije emocija pokazala je sličnu zaštitnu povezanost za C-reaktivni protein. Nijedna pojedinačna strategija nije se izdvojila kao zaštitna.
Nalaz upućuje na značaj šireg emocionalnog repertoara. Pošto je reč o opservacionom istraživanju, on ne dokazuje da uvežbavanje tih sposobnosti samo po sebi smanjuje upalu. Pokazuje, međutim, zašto odnos emocionalnog života i telesnih procesa zaslužuje pažnju.
Prepoznati osećanje i dati mu mesto
Pre nego što izaberemo odgovor, potrebno je da razumemo šta se u nama događa. Iza rečenice „Nervozan sam“ mogu stajati strah od neuspeha, povređenost, neizvesnost ili iscrpljenost. Svako od tih iskustava otvara drugačije pitanje.
Možemo početi jednostavno: „Šta me je tačno uznemirilo?“ Zatim: „Šta očekujem da će se dogoditi?“ I najzad: „Koji mali korak mi je sada dostupan?“
Prihvatanje osećanja ostavlja prostor da ga sagledamo pre nego što postupimo. Možemo priznati da smo ljuti i pažljivo izabrati reči. Možemo osetiti strah i ipak napraviti korak koji nam je važan.
Mesto Bahovog pristupa
U B.A.C.H. razgovor o emocijama počinje pažnjom prema ličnom iskustvu. Kako osoba opisuje svoj strah? Šta je opterećuje? Kako reaguje kada se oseća povređeno, nesigurno ili preplavljeno obavezama?
Razlikovanje emocionalnih stanja, koje zauzima važno mesto u Bahovom sistemu, može nam poslužiti kao podsticaj za preciznije samoposmatranje. Tako povezujemo temu emocionalne fleksibilnosti sa našim edukativnim radom. Naučno istraživanje predstavljeno u ovom tekstu odnosi se na regulaciju emocija i upalne pokazatelje; povezivanje sa Bahovim sistemom predstavlja naš edukativni okvir.
Za početak je dovoljno da u jednoj svakodnevnoj situaciji primetimo svoj uobičajeni odgovor i razmotrimo još jednu mogućnost. Da zatražimo objašnjenje. Kažemo šta nam smeta. Potražimo podršku. Ostavimo sebi vreme.
U tom malom prostoru između osećanja i postupka počinje mogućnost izbora.
Literatura: Reed, R. G. (2025). Emotion regulation as a protective factor in the association between stress and inflammation in older adults. Health Psychology, 44(12), 1105–1115. https://doi.org/10.1037/hea0001530