U svetu ispunjenom protokolima, sertifikatima i standardizovanim procedurama, alternativna medicina i tehnike ozdravljenja zauzimaju posebno mesto jer ne igraju po tim pravilima. I to je njihova snaga, a ne slabost. Ono što formalna medicina vidi kao slabost – odsustvo kliničkih ispitivanja, nedostatak institucionalnog obrazovanja, nepostojanje sertifikata – u alternativnom pristupu je zapravo prednost: fleksibilnost, intuitivnost i autentična ljudska veza.
Formalna medicina se oslanja na sistem. U tom sistemu postoji hijerarhija znanja, linearna edukacija i strogo definisana pravila. To može da funkcioniše kada lečiš slomljenu kost, ali ne i kada pokušavaš da izlečiš nevidljivu bol u grudima, hronični nemir, ili energiju koja ne teče. Alternativa se ne oslanja na sistem, već na čoveka. I zato je sposobna da vidi što sistem previđa.
Pokušaj da se alternativna medicina ugura u kalup formalnog obrazovanja i priznavanja kroz sertifikate zapravo joj oduzima ono najvrednije: njenu autentičnost. Ako neko radi s energijom, intuicijom, dodirom, ritmom prirode i unutrašnjom jasnoćom, onda je sasvim apsurdno tražiti papir kao potvrdu da zna šta radi. Tu se ne meri znanje u broju seminara, već u jasnoći prisustva i namere.
Sertifikati mogu da potvrde da je neko prisustvovao nekom kursu. Ne mogu da potvrde da neko zrači smirenjem, da mu ruke imaju toplinu koja leči, da ume da sluša bez osuđivanja. A upravo to su osobine koje čine alternativnog praktičara uspešnim. Nisu potrebne licence da bi se bio kanal za nešto što nadilazi intelektualno znanje.
Kad alternativa počne da imitira formalnu medicinu, gubi ono zbog čega postoji. Nije joj mesto u strukturama koje su bolesne od prekomerne racionalnosti i odvojenosti. Nije joj cilj da postane „prihvaćena“ po tuđim pravilima, nego da ostane čista u svojoj misiji: da pomaže na drugačiji način.
Zato alternativa treba da ostane van sistema. Ne da bi bila u opoziciji, već da bi ostala slobodna. Slobodna da oseća, da se menja, da bude lična, intuitivna i iskrena. Jer ono što leči nije uvek znanje. Ponekad je to čista energija, topla reč, tihi dodir, i volja da se zaista vidi čovek ispred sebe.
