Kako saznanja o stresu i emocionalnoj kompetentnosti povezujemo sa Bahovim pristupom
Uravnotežen emocionalni život ima važno mesto u očuvanju telesne homeostaze, dinamičke unutrašnje ravnoteže koja omogućava ćelijama, tkivima i organima da funkcionišu. Naša osećanja, odnosi i doživljaj životnih okolnosti učestvuju u procesima nervne, hormonske i imunološke regulacije.
Ovu povezanost razmatrale su generacije lekara i istraživača. Vilijem Osler pripada ranijim lekarima koji su obraćali pažnju na značaj životnih okolnosti za zdravlje. Hans Seli postavio je temelje istraživanja biološke stresne reakcije. Ros Bak proučavao je emocionalno izražavanje i emocionalnu kompetentnost, dok su Noel Heršfild i Robert Maunder isticali važnost odnosa psihičkih i telesnih procesa.
Savremeni istraživači, među kojima su Dženis Kikolt-Glaser, Šeldon Koen i Džordž Slavih, dodatno su proširili znanje o odnosima stresa, društvene podrške, upale i imunološkog funkcionisanja. Gabor Mate ova pitanja približava široj javnosti, povezujući istraživačka saznanja sa kliničkim iskustvom i emocionalnim životom pojedinca.
Za Bahove praktičare, ovaj široki okvir pruža prostor da objasne zašto prepoznavanje osećanja, razumevanje potreba i razvijanje unutrašnje ravnoteže zauzimaju važno mesto u njihovom radu.
Emocije imaju telesnu dimenziju
Psihoneuroimunoendokrinologija proučava međusobno delovanje psihičkih procesa, nervnog sistema, imunološkog sistema i hormona. Iza složenog naziva nalazi se celovit pogled na organizam: promene u jednom području mogu uticati na druga.
Kada opažamo pretnju, telo pokreće mehanizme prilagođavanja. Pretnja može biti fizička, ali i emocionalna — mogućnost odbacivanja, gubitka bliskosti, sukoba ili neuspeha. Organizam mobiliše energiju i prilagođava svoje funkcionisanje zahtevima situacije.
U toj reakciji učestvuje osa hipotalamus–hipofiza–nadbubrežne žlezde. Hipotalamus šalje hormonski signal hipofizi, ona podstiče koru nadbubrežnih žlezda, koja luči kortizol. Ovaj hormon učestvuje u raspodeli energije, regulaciji imunoloških procesa i povratnoj kontroli stresne reakcije.
Kratkotrajna aktivacija pomaže nam da odgovorimo na zahtev. Dugotrajno opterećenje, uz nedovoljno odmora i oporavka, može otežati regulaciju tih procesa. Zato je za zdravlje važna i sposobnost organizma da nakon stresne situacije obnovi ravnotežu.
Šta nam istraživanja pomažu da razumemo
Različiti istraživački pravci osvetljavaju različite delove ove povezanosti.
Istraživanja Dženis Kikolt-Glaser i saradnika povezuju kvalitet bliskih odnosa i dugotrajna opterećenja sa imunološkim procesima i zarastanjem rana. Radovi Šeldona Koena i saradnika ispituju odnos psihološkog stresa, regulacije upale i podložnosti respiratornim infekcijama. Džordž Slavih i saradnici proučavaju društvene izvore stresa i mogućnosti da psihološke intervencije doprinesu povoljnim promenama imunoloških pokazatelja.
Ova saznanja daju važnost svakodnevnim iskustvima koja često zanemarujemo: usamljenosti, trajnoj napetosti u odnosima, osećaju nemoći i nedostatku podrške. Istovremeno nas podstiču da pažnju posvetimo oporavku, sigurnosti i sposobnosti da odgovorimo na sopstvene potrebe.
Emocionalna ravnoteža uključuje sva osećanja
Strah nas može upozoriti na opasnost. Bes može ukazati na prekoračenu granicu. Tuga nam pomaže da doživimo gubitak i potražimo podršku.
Emocionalna ravnoteža podrazumeva da ova osećanja možemo prepoznati, razumeti i izraziti na primeren način. Važno je da umemo da kažemo: „Ovo me povređuje“, „Potreban mi je odmor“ ili „To ne mogu da prihvatim“.
Ros Bak razlikuje fiziološku komponentu emocija, njihovo spoljašnje izražavanje i svesni emocionalni doživljaj. Te dimenzije ne moraju uvek biti usklađene. Osoba može govoriti da je dobro, dok njen glas, ponašanje ili telesne reakcije ukazuju na opterećenje.
Razvijanje emocionalne svesnosti pomaže nam da bolje razumemo takve razlike i ranije prepoznamo šta nam se događa.
Četiri oslonca emocionalne kompetentnosti
U razmatranjima emocionalne kompetentnosti, koja Gabor Mate razvija oslanjajući se i na rad drugih autora, posebno mesto imaju četiri sposobnosti:
- Prepoznavanje osećanja: da primetimo šta doživljavamo i kada smo pod stresom.
- Izražavanje potreba i čuvanje granica: da saopštimo svoja osećanja i zauzmemo se za sebe.
- Razlikovanje prošlosti od sadašnjosti: da uočimo kada današnju situaciju doživljavamo kroz ranija iskustva straha, odbacivanja ili gubitka.
- Uvažavanje sopstvenih potreba: da ih prepoznamo i omogućimo im mesto u svakodnevnim odlukama.
Ove sposobnosti razvijamo kroz iskustvo, razgovor i vežbu. One nam daju više mogućnosti da odgovorimo na opterećenje, potražimo podršku i promenimo okolnosti koje nas iscrpljuju.
Gde se ovaj pogled susreće sa Bahovim sistemom
Dr Edvard Bah usmerio je pažnju na emocionalno stanje osobe i na razvoj unutrašnje ravnoteže. Njegov sistem pruža jezik za razlikovanje iskustava koja često obuhvatamo jednom rečju: „stres“.
Iza tog izraza mogu stajati strah od konkretnog događaja, stalna zabrinutost za bližnje, nesigurnost u sopstvenu procenu, obeshrabrenost, preterana odgovornost ili teškoća da kažemo „ne“.
U Bahovoj praksi, prepoznavanje tih razlika vodi izboru esencija. Razgovor i praćenje emocionalnog stanja istovremeno otvaraju prostor da osoba bolje razume svoje potrebe i obrasce ponašanja.
Tu povezujemo Bahov pristup sa saznanjima o emocionalnoj kompetentnosti: kroz pažnju prema osećanjima, njihovom izražavanju, ličnim granicama i sposobnosti samoregulacije. To povezivanje predstavlja naš edukativni okvir; pomenuti istraživači bavili su se stresom, emocijama i telesnim procesima.
Preventivni rad počinje pre iscrpljenosti
Preventivni smisao rada na emocionalnoj ravnoteži ogleda se u ranom prepoznavanju opterećenja. Da primetimo umor pre nego što postane iscrpljenost. Da uočimo nezadovoljstvo i razumemo njegov izvor. Da postavimo granicu dok još možemo mirno da je izrazimo.
U okviru Bahove prakse, esencije biramo kao podršku tom procesu. Važno mesto imaju razgovor, praćenje promena i konkretni koraci u svakodnevnom životu: odmor, traženje pomoći, drugačije raspoređivanje obaveza i jasnije izražavanje potreba.
Emocionalna kompetentnost daje nam mogućnost da učestvujemo u sopstvenoj brizi o zdravlju. Pomaže nam da prepoznamo opterećenje i pronađemo odgovor koji odgovara našim mogućnostima i okolnostima.
Pitanja kojima možemo početi
- Šta trenutno osećam i gde to primećujem u telu?
- Koju potrebu već neko vreme zanemarujem?
- Kada pristajem, iako želim da odbijem?
- Čijeg se nezadovoljstva plašim kada postavljam granicu?
- Koji mali korak danas može da mi donese više prostora i ravnoteže?
U B.A.C.H. Beograd, učenje o esencijama povezujemo sa razvijanjem pažnje prema emocionalnom životu. Polaznici uče da razlikuju emocionalna stanja, razumeju osobu i prate promene kroz praksu — uz uvažavanje njenih potreba, životnih okolnosti i ličnog ritma.
Vesna Stojanović, Bahov praktičar i edukator u B.A.C.H.